Alveotomija predstavlja hirurško vađenje zuba. U većini slučajeva ovaj zahvat se vrši na umnjacima.

Treći molari ili treći kutnjaci popularno se nazivaju osmice, jer su osmi po redu u zubnom nizu. Za razliku od drugih stalnih zuba, umnjaci niču poslednji u vilici. Rast počinje između 15. i 17. godine. Mada nije redak slučaj da započne i znatno kasnije, u odraslom dobu.

S obzirom da se javljaju mnogo nakon drugih zuba u vilici problemi sa umnjacima su česti. Statistički podaci pokazuju da se gotovo 90 odsto odrasle populacije makar jednom u životu suočilo sa problemom koji su izazvali umnjaci. I dok većina ovih problema ne zahteva složen tretman, postoje i komplikovani. Tada je lečenje znatno kompleksnije. Upravo je alveotomija jedna od takvih procedura.

Kada je alveotomija najbolje rešenje?

Umnjaci su najčešći impaktirani zubi. Odnosno, zubi koji su potpuno formirani unutar kosti, ali iz određenih razloga nisu nikli. Obično je uročnik tome neka fizička prepreka. Tu spadaju nedostatak prostora u zubnom nizu, drugi zub na mestu ili pokraj mesta nicanja umnjaka, kao i nepovoljan oblik kosti donje vilice. Takođe, može biti posledica skleroze kosti ili prerano izvađenih mlečnih zuba.

U pojedinim slučajevima umnjaci samo delimični niču i tada se nazivaju semiimpaktirani zubi.

I jedni i drugi mogu da stvore dodatne oralne probleme. Najčešće svojim položajem dovode u opasnost druge bitnije zube ili predstavljaju veliku smetnju za normalno funkcionisanje. U tim slučajevima se poreporučuje njihovo vađenje.

Zašto alveotomiju ne treba odlagati?

Impaktirani zubi dovede do brojnih komplikacija. Kako vrše konstantni pritisak na susedne zube mogu da izazovu ortodontske anomalije, uključujući i pravilan položaj tih zuba.

Osim narušavanja položaja zuba koji su pravilno izrasli, povećavaju opasnost od oštećenja na njima. Samim tim i pojave karijesa. U pojedinim slučajevima može se javiti i cista na zubu.

Semiimpaktirani umnjaci su uzročnici infekcije mekih tkiva poznate pod imenom perikoronitis. Prate je jak bol i otok, otežano gutanje i otvaranje usta. U krajnoj meri se razvija i upala limfnih žlezda ispod donje vilice.

Formirani zubi koji ostaju u vilici slabe njenu otpornost, dok u gornjoj vilici mogu da dođu u odnos sa sinusnom šupljinom.

Česte glavobolje su još jedan problem izazvan neizniklim zubima.

Kako se izvodi alveotomija?

Pri ovoj hirurškoj proceduri uklanja se deo alveolarne kosti koja okružuje zub. Odatle i njen naziv, jer je alveola čašica u kojoj se nalazi zub.

Najpre se pravi rez na gingivi. Na taj način je omogućen pristup neizniklom zubu u dubini vilične kosti. Zatim se zub vadi. Pri čemu ekstrakcija može biti odjednom u celosti ili se zub separira na delove. Na kraju se rez prekriva gingivom i ušiva. Vremenom, kost se regeneriše i ispunjava načinjeni defekt.

Alveotomija se izvodi pod lokalnom anestezijiom, te pacijent ne oseća nikakvu bol, niti nelagodu. Pre početka intervencije vrši se snimanje zuba kako bi se odredio tačan položaj neizniklog zuba.

Postoperativni tok nije složen. U prvim danima nakon intervencije mogu se javiti bol i otok. Upotrebom analgetika, antibiotika, kao i hladnih obloga nestaju tegobe. Veoma je važno ne zameriti oralnu higijenu u tim danima. Ipak, vodite računa da zube perete mekom četkicom laganim potezima u predelu rane.

Nemojte da dozvolite da umnjaci dovedu do problema, već na vreme posetite stomatološku ordinaciju Lumident Studio.