Hadži Milentijeva 85, Beograd Ponedeljak - Sreda - Petak 12:30-20:30 | Utorak - Ćetvrtak 8:30-16:30 +381 65 30 47 208 | +381 64 12 39 694
Amalgam - da ili ne?

Amalgam - da ili ne?

Amalgam je najstariji korišćen materijal za popravku zuba.

Preteča ovih plombi pojavila se u Kini u 7. veku pre Nove ere. Ipak, početak upotrebe amalgama u stomatološke procedure usledio je mnogo vekova kasnije.

Značajan korak u tome donela je pasta za punjenje zuba na bazi žive, srebra i cinka koja se prvi put pominje u 16. veku. Primena amalgamskih plombi po određenoj recepturi započela je 1774. godine, najpre u Francuskoj, da bi se ubrzo proširala na ostale zemlje.

Početkom 20. veka ADA (American Dental Association) je definisala dentalne amalgame sa tačnim odnosom metala u njemu. Uz živu i srebro, oni su u sebi sadržali i kalaj, bakar i cink, a 60-ih godina pojavile su plombe sa visokim sadržajem bakra. Na taj način su poboljšanje karakteristike, osiguravši bolje plombiranje.

Međutim, novi stomatološki materijali doveli su u pitanje upotrebu amalgama tako da svetom i dalje vladaju oprečna mišljenja vezana za tzv. “crne plobme”.

Da li je amalgam štetan za zdravlje?

Amalgam predstavlja leguru više metala, od kojih najveću pažnju privlači živa. S obzirom da svi znamo kako se ona ponaša u slobodnom, nevezanom obliku, ne čudi što mnogi postavljaju pitanje da li i dalje treba koristiti amalgam ili ne.

Danas su pak indikacije jako svedene praktično samo ako je finansijski momenat u pitanju i ako je to zahtev pacijenta. U svakom drugom slučaju se restauracija se može obaviti kompozitnim materijalima, glas- jonomer- cementima ili keramičkim masama.

Moderna stomatologija i amalgamske plombe

Moderna stomatologija daje prednost drugim materijalima. Razlog tome je što se mogu stvoriti galvanske struje koje dovode do žarenja i pečenja usana, obraza i jezika.

Kada u ustima dugi niz godina stoji više amalgamskih plombi, vremenom će se javiti i korozivni efekat(kao i kod drugih metala). Samim tim će pljuvačka biti provodnik i nastaće pojava galvanskih struja. Kod pacijenata moze dovesti i do BMS sindroma.

Amalgam

Nepažljivim rukovanjem sa amalgamskim masama može nastati i tzv. amalgamska tetovaža. Ona nastaje kada se legura metala utiskuje u meko tkivo i bukvalno prebojava dublje slojeve tkiva dajući izgled tamne tetovaže.

Ovakve prebojenosti je jako teško ukloniti i vratiti prirodnu rumenu boju tkivu.

Sekundarni karijes koji nastaje po rubovima starih plombi je teže detektovati kod amalgamskih plombi pa usled toga pacijenti dolaze sa već uznapredovalim karijesom, bolovima i potrebom za endodontskim lecenjem.

Trudnoća  sa amalgamom

Istraživanje sprovedeno od 1993. do 2000. godine koje je obuhvatilo preko 5.500 trudnica iz različitih krajeva. Ono je pokazalo je da amalgamske plombe postavljane tokom trudnoće ne utiču na malu težinu deteta na rođenju.

Drugo istraživanje je potvrdilo da ne postoji rizik od nastanka problema pri razvoju zuba kod beba, kao ni od štetnog dejstva na čitavo zdravlje.

Amalgam

Bez obzira na ove podatke od 2008. godine upotreba amalgama je zabranjena u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj, dok se u Austriji, Nemačkoj i Finskoj ne sme koristiti na trudnicama i deci.

Ne čekajte da karijes dovede do ozbiljniih komplikacija, već na vreme pozovite stomatološku ordinaciju Lumident Studio. Naš tim iskusnih stomatologa specijalista pronaći će najbolje rešenje za vaš osmeh.

 

read more