Hipodoncija predstavlja dentalnu anomaliju koju karakteriše nedostatak jednog do 6 zuba. Ukoliko nedostaje više od 6 zuba onda je reč o oligodonciji, dok je anodoncija potpuni nedostatak zuba.

Iako nedostakak može da se javi bilo gde u zubnom nizu, najčešće nedostaju gornji drugi sekutić i donji drugi pretkutnjak. Nedostatak trećeg molara se ne računa u hipodonciju, bez obzira što se sreće kod čak 20 odsto odraslih pacijenata.

Ova anomija se obično javlja u stalnoj denticiji. Mada nije redak slučaj da se nedostatak mlečnog zuba prenese i na nedostatak istog stalnog zuba.

Istraživanja pokazuju da pogađaja oko 5 odsto stanovništva, pri čemu je učestalija kod žena, dok je hiperdoncija, tj. prekobrojnost, češća kod jačeg pola.

Zašto nastaje hipodoncija?

Hipodoncija je rezultat problema sa tkivom ispod desni (dentalna lamina) gde se formiraju zubi. Najčešći uzrok ovih problema je nasledstvo ili porodična istorija. Mutacija jednog od specifičnih gena koji pomažu da se pravilno formira zubna lamina može dovesti do nedostatka zuba.

Genetika, takođe, igra važnu ulogu. Posebno kod pojedinih zdravstvenih stanja, kao što su Downov sindrom, Van der Woudeov sindrom, rascep usne ili nepca i ektodermalna displazija. I faktori životne sredine koji deluju tokom razvoja zuba doprinose nastanku problema. Tu, pre svega, spadaju frakture vilice, hirurške procedure i vađenje prethodnog mlečnog zuba, a u pojedinim slučajevima i zračenje.

Pojedini naučnici nedostatak zuba objašnjavaju teorijom evolucije koja se fokusira na pristup skraćivanja intermaksilarnog kompleksa. Samim tim, kraći lukovi mogu doprineti smanjenju broja zuba.

Klinička slika hipodoncije

Nedostatak zuba u nizu je jasni znak hipodoncije. Mada se može uočiti i perzistiranje mlečnog zuba kod odraslih pacijenata, kao i veći razmak između zuba, odnosno dijastema.

Usled nedostatka zuba ostali zubi u vilici trpe veće preopterećenje zbog nepravilnog rasporeda sile žvakanja, te je propadanje zuba brže. Istovremeno, javljaju se i problemi sa žvakanjem hrane, a indirektno i sa varenjem.

Kod pojedinih, donja vilica viri više nego što je normalno. Ovo se može povezati sa uglovima donje maksilarne do mandibularne ravni. Kao rezultat toga, može se razviti oštriji mandibularni zglob i ravnija brada. Ove karakteristike postaju sve izraženije kako stanje postaje progresivno ozbiljno, posebno kada nedostaje više od jednog zuba.

Kako se leči hipodoncija?

Hipodoncija nije samo estetski problem. Ona može biti pokretač brojnih stomatoloških stanja, te je neophodno na vreme primeniti adekvatni tretman.

Lečenje je složeno i zavisi od broja zuba koji nedostaju i njihove lokalizacije. U slučajevima kada nedostaje jedan ili 2 zuba može se primenjivati ortodontski tretman koji podrazumeva postupak zatvaranja, otvaranja ili preraspodele prostora između preostalih zuba.

Kada nedostaje više zuba ili lokacija zuba ne omogućava samo primenu ortodontskog lečenja, ono se kombinuje sa implantacijom. U tom slučaju vrši se pomeranje postojećih stalnih zuba i obezbeđivanje prostora za ugradnju implantata koji služe kao zamena za koren prirodnog zuba.

Implanti se ugrađu kada se završi vertikalni rast alveolarne kosti, a nakon perioda strastanja na njih se postavljaju bezmetalne krune.

Rana dijagnostika je ključna za sprečavanje komplikacija hipodoncije. Zato još danas zakažite kontrolni pregled u stomatološkoj ordinaciji Lumident Studio.