Implant bez dovoljno kosti – Da li je ugradnja ipak moguća?
Gubitak jednog ili više zuba nije samo estetski problem. Vremenom može doći do promena u području vilice u kojem se zub nekada nalazio, zbog čega se i mogućnosti njegove nadoknade razlikuju od pacijenta do pacijenta. Upravo zato odluka o ugradnji implantata ne počinje izborom samog implantata, već detaljnom procenom stanja usne duplje i anatomskih uslova.
Implanti danas predstavljaju jedno od najčešće razmatranih rešenja za nadoknadu izgubljenih zuba. Međutim, da bi se implantološka terapija pravilno isplanirala, potrebno je proceniti više faktora – od stanja zuba i desni do količine i kvaliteta vilične kosti na mestu na kojem bi implant trebalo da bude postavljen.
Kod nekih pacijenata upravo stanje kosti postaje jedno od glavnih pitanja tokom planiranja terapije. Nakon pregleda i odgovarajuće dijagnostike mogu saznati da na željenom mestu nema dovoljno kosti za implant. Takva informacija često odmah otvara dilemu: da li to znači da ugradnja implantata više nije moguća?
Odgovor nije isti za svakog pacijenta. Nedostatak kosti može biti različitog obima i nalaziti se u različitim regijama vilice, pa se i mogućnosti terapije razlikuju. Ono što predstavlja prepreku za direktno postavljanje implantata ne mora istovremeno značiti da implantološka terapija mora biti potpuno isključena.
Imajući ovo u vidu u nastavku vam otkrivamo da je moguće ugraditi implant bez dovoljno kosti, kao i razloge zbog kojih dolazi do gubitka vilične kosti.
Zašto je za zubni implant potrebna dovoljna količina kosti?
Pre nego što potražite odgovor na pitanje da li je implant bez dovoljno kosti moguće ugraditi neophodno je da razumete zašto je potrebna dovoljna količina kosti
Zubni implant se postavlja u viličnu kost i predstavlja osnovu na koju se, nakon odgovarajuće faze terapije, postavlja protetska nadoknada. Zbog toga su količina i kvalitet kosti na mestu planirane ugradnje važni za izbor implantata i planiranje čitave terapije. American Academy of Periodontology navodi adekvatnu količinu kosti kao jedan od važnih uslova pri proceni kandidata za implantološku terapiju.
Nije važna samo visina kosti. Stomatolog procenjuje i njenu širinu, oblik alveolarnog grebena, kvalitet kosti i odnos mesta budućeg implantata prema okolnim anatomskim strukturama.
U donjoj vilici, na primer, prilikom planiranja mora se voditi računa o relevantnim anatomskim strukturama, uključujući mandibularni kanal u odgovarajućim regijama. U bočnom delu gornje vilice poseban značaj ima položaj maksilarnog sinusa.
Zbog toga ne postoji jedna univerzalna količina kosti koja odgovara svakom pacijentu i svakom implantu. Potrebni uslovi zavise od anatomije, lokacije zuba koji se nadoknađuje, planiranog implantata i celokupnog terapijskog plana.
Zašto dolazi do gubitka vilične kosti?
Vilična kost nije nepromenljiva struktura. Nakon gubitka ili vađenja zuba, područje koje je ranije okruživalo i podržavalo koren prolazi kroz remodelovanje, pri čemu može doći do smanjenja volumena alveolarnog grebena. Američko udruženje oralnih i maksilofacijalnih hirurga (American Association of Oral and Maxillofacial Surgeons – AAOMS) navodi da nakon gubitka ili ekstrakcije zuba kost koja ga je podržavala može da se resorbuje i da takve promene mogu uticati na buduću implantološku terapiju.
Zbog toga je važno koliko je vremena prošlo od gubitka zuba, ali vreme nije jedini faktor.
Gubitku koštanog tkiva mogu doprineti i uznapredovala parodontalna bolest, infekcije, traume i određena anatomska stanja. Ponekad pacijent jednostavno nema dovoljan volumen kosti na mestu na kojem bi implant trebalo postaviti.
U gornjoj bočnoj regiji postoji još jedan važan faktor – maksilarni sinus. Nakon gubitka bočnih zuba može postojati nedovoljna visina kosti između usne duplje i poda sinusa, te standardna implantacija može zahtevati prethodnu ili istovremenu sinus augmentaciju.
Zato činjenica da je zub izvađen pre mnogo godina ne znači automatski da implant nije moguć, ali jeste razlog da se raspoloživa kost detaljno proceni pre planiranja terapije.
Kako se utvrđuje da li imate dovoljno kosti za implant?
Procena ne treba da se zasniva samo na tome kako desni izgledaju tokom kliničkog pregleda.
Pre implantološke terapije stomatolog procenjuje stanje zuba i desni, mesto nedostajućeg zuba, zagrižaj, raspoloživi prostor i druge faktore koji mogu uticati na terapijski plan. Potrebna je i odgovarajuća radiološka dijagnostika.
U složenijem implantološkom planiranju posebno je značajno trodimenzionalno snimanje. Ono omogućava procenu koštanih i anatomskih odnosa u tri dimenzije i pomaže pri određivanju položaja implantata i eventualne potrebe za dodatnom hirurškom procedurom.
Na osnovu dijagnostike stomatolog procenjuje da li postoje uslovi za direktnu ugradnju implantata, da li je potrebna manja ili obimnija augmentacija ili je prikladnije razmotriti drugačiji implantološki koncept.
Implant bez dovoljno kosti – da li je zaista moguć?
Nedovoljna količina vilične kosti ne znači automatski da pacijent ne može da dobije zubni implant. Preciznije je reći da postojeći anatomski uslovi možda nisu dovoljni za direktnu ugradnju planiranog implantata, zbog čega je potrebno razmotriti dodatne procedure ili drugačiji terapijski pristup.
Kada postojeći volumen nije odgovarajući, jedna od mogućnosti može biti augmentacija kosti, odnosno stvaranje povoljnijih koštanih uslova za implantaciju. Ako se nedostatak nalazi u bočnom delu gornje vilice i povezan je sa nedovoljnom visinom kosti ispod maksilarnog sinusa, može se razmatrati sinus lift.
Kod određenih pacijenata mogu postojati i druga implantološka rešenja, u zavisnosti od anatomije, broja zuba koji nedostaju i planirane protetske rehabilitacije.
Zbog toga se odluka ne donosi samo na osnovu informacije da „kosti nema dovoljno“. Potrebno je utvrditi koliko kosti postoji, gde se nalazi defekt, kakva je njegova konfiguracija i kakvi su uslovi za bezbedno i protetski pravilno pozicioniranje implantata.
Tek nakon kliničkog pregleda i odgovarajuće radiološke dijagnostike može se napraviti individualni plan terapije i proceniti da li je implantacija moguća direktno, nakon pripreme koštanog tkiva ili primenom drugačijeg terapijskog koncepta.
Šta je augmentacija kosti?
Augmentacija kosti je naziv za grupu hirurških postupaka kojima se povećava ili rekonstruiše volumen alveolarne kosti kada postojeća količina kosti nije odgovarajuća za planiranu implantološku terapiju.
Nakon gubitka zuba dolazi do remodelovanja alveolarnog grebena, pa se njegova širina i visina vremenom mogu smanjivati. Gubitak kosti može biti povezan i sa parodontalnim oboljenjima, infekcijama, traumama ili drugim lokalnim faktorima. Rezultat može biti koštani greben koji nema odgovarajuće dimenzije za planirano pozicioniranje implantata.
Cilj augmentacije zato nije jednostavno „dodavanje veštačke kosti“. Cilj je da se u odgovarajućoj regiji stvore uslovi za formiranje i očuvanje koštanog volumena potrebnog za buduću implantološku rehabilitaciju.
U zavisnosti od vrste i veličine defekta, mogu se primenjivati različite tehnike i materijali. Koštani materijal može biti autogenog porekla, tj. uzet od samog pacijenta. Mada postoje i materijali drugog porekla i sintetske alternative. U određenim tehnikama koriste se i posebne membrane koje imaju ulogu u vođenoj regeneraciji kosti.
Izbor tehnike ne zavisi samo od toga koliko kosti nedostaje. Oralni hirurg procenjuje lokaciju i konfiguraciju defekta, stanje preostale kosti i mekih tkiva, planiranu poziciju implantata i konačnu protetsku nadoknadu. Zato augmentacija kod manjeg lokalizovanog defekta ne mora izgledati isto kao rekonstrukcija izraženo resorbovanog alveolarnog grebena.
Da li se augmentacija i implant mogu uraditi istovremeno?
Augmentacija kosti i ugradnja implantata u određenim slučajevima mogu biti izvedene tokom iste hirurške intervencije, ali takav pristup nije moguć niti optimalan kod svakog pacijenta.
Jedan od važnih uslova jeste mogućnost postizanja odgovarajuće primarne stabilnosti implantata u postojećoj kosti. Primarna stabilnost predstavlja mehaničku stabilnost implantata neposredno nakon njegovog postavljanja i važan je faktor pri planiranju implantološke terapije.
Ako postoji dovoljno preostale kosti da se implant postavi u planiranu poziciju i stabilizuje, dok se istovremeno tretira lokalni koštani defekt, hirurg može proceniti da je simultana implantacija i augmentacija odgovarajući pristup.
Međutim, kod većih ili nepovoljnije konfigurisanih koštanih defekata može biti potrebno etapno lečenje. Tada se prvo izvodi augmentacija, nakon čega sledi period zarastanja i formiranja odgovarajućeg koštanog tkiva. Implant se postavlja u narednoj fazi, kada lekar proceni da su za to stvoreni adekvatni uslovi.
Odluka zavisi od obima i položaja defekta, količine preostale kosti, mogućnosti stabilnog pozicioniranja implantata, stanja mekih tkiva i ukupnog hirurško-protetskog plana.
Cilj nije završiti terapiju u što manje faza, već izabrati postupak koji odgovara konkretnim anatomskim i kliničkim uslovima.
Kada je potreban sinus lift?
Sinus lift, odnosno augmentacija maksilarnog sinusa, može biti potreban kada se implant planira u bočnom delu gornje vilice, a raspoloživa visina kosti ispod maksilarnog sinusa nije dovoljna za planiranu implantaciju.
Maksilarni sinusi su vazdušne šupljine smeštene iznad bočnih regija gornje vilice. Njihov položaj i veličina razlikuju se među pacijentima, zbog čega se i količina kosti dostupna za postavljanje implantata razlikuje.
Nakon gubitka gornjih premolara i molara može doći do promena alveolarnog grebena,. Pri čemu anatomski odnos sa sinusom može dodatno ograničiti raspoloživu vertikalnu visinu kosti. U takvoj situaciji implant se ne može planirati samo na osnovu prostora koji se vidi u usnoj duplji.
Sinus lift podrazumeva hirurško stvaranje prostora u odnosu na dno maksilarnog sinusa kako bi se omogućila augmentacija te regije i stvaranje odgovarajućih koštanih uslova za implantaciju.
Postoje različiti pristupi proceduri. Izbor zavisi od anatomije sinusa, količine rezidualne kosti, planiranog implantata i drugih kliničkih faktora. U nekim slučajevima implant može biti postavljen u okviru iste intervencije, dok se kod drugih najpre sprovodi sinus augmentacija, a implantacija planira nakon odgovarajućeg perioda zarastanja.
Da li sinus lift i augmentacija kosti predstavljaju isto?
Pojmovi sinus lift i augmentacija kosti su povezani, ali nisu sinonimi.
Augmentacija kosti predstavlja širi pojam koji obuhvata različite hirurške tehnike namenjene povećanju ili rekonstrukciji koštanog volumena. Može se sprovoditi u različitim delovima gornje ili donje vilice, u zavisnosti od toga gde postoji koštani defekt i kakva implantološka terapija je planirana.
Sinus lift je, sa druge strane, specifičan augmentacioni postupak vezan za maksilarni sinus i bočni deo gornje vilice. Primenjuje se kada u toj regiji ne postoji odgovarajuća vertikalna visina kosti za planirano postavljanje implantata.
Najjednostavnije rečeno: sinus lift jeste oblik augmentacione procedure, ali svaka augmentacija kosti nije sinus lift.
Ako pacijentu, na primer, nedostaje širina alveolarnog grebena u prednjem delu vilice, problem se ne rešava sinus liftom. U tom slučaju može biti potrebna druga tehnika augmentacije prilagođena vrsti i položaju koštanog defekta.
Ako je problem u bočnom delu gornje vilice i povezan je sa nedovoljnom visinom kosti u odnosu na maksilarni sinus, tada se može razmatrati sinus augmentacija.
Koliko traje stvaranje nove kosti pre ugradnje implantata?
Kada je pre ugradnje implantata potrebna augmentacija kosti, terapija se često odvija u više faza. Nakon postavljanja koštanog grafta ili drugog augmentacionog materijala organizmu je potrebno vreme da operisano područje zaraste i da se formira odgovarajuće koštano tkivo koje će moći da učestvuje u stabilizaciji budućeg implantata.
Važno je, međutim, razumeti da ne postoji univerzalni period zarastanja koji važi za svakog pacijenta. Vreme potrebno pre ugradnje implantata zavisi od vrste i veličine koštanog defekta, primenjene augmentacione tehnike, mesta intervencije, količine postojeće kosti, korišćenog materijala i individualnog procesa zarastanja.
Kod određenih augmentacionih procedura period zarastanja može trajati nekoliko meseci pre nego što se razmatra sledeća faza implantološke terapije. Tokom tog perioda ne dešava se samo jednostavno „srastanje dodatog materijala“. U augmentiranom području odvijaju se složeni biološki procesi zarastanja i remodelovanja, čiji je cilj stvaranje odgovarajućih uslova za dalju terapiju. Zbog toga vreme samo po sebi nije dovoljan pokazatelj da je područje spremno za implantaciju.
Na trajanje ove faze može uticati i obim rekonstrukcije. Manji lokalizovani koštani defekt i izražena resorpcija alveolarnog grebena nisu ista klinička situacija. Kod većih i složenijih defekata plan terapije može zahtevati duži period i dodatnu procenu pre postavljanja implantata.
Slično važi i za sinus lift. Kada se u bočnom delu gornje vilice povećava raspoloživi koštani volumen u odnosu na maksilarni sinus, implant se u određenim slučajevima može postaviti tokom iste intervencije. U drugim situacijama potrebno najpre omogućiti zarastanje augmentiranog područja, a implantaciju planirati naknadno. Odluka zavisi, između ostalog, od količine rezidualne kosti i mogućnosti postizanja odgovarajuće primarne stabilnosti implantata.
Od čega zavisi uspeh augmentacije kosti?
Uspešan rezultat ne zavisi samo od količine materijala koji je dodat. Važni su pravilna dijagnostika, izbor odgovarajuće hirurške tehnike, stabilnost i zaštita augmentiranog područja, stanje okolnih tkiva, pravilno zarastanje i kasnije pozicioniranje implantata.
Na ishod mogu uticati i opšte zdravstveno stanje, određene bolesti i terapije, pušenje, oralna higijena i stanje parodoncijuma. Zato je pre implantološke terapije potrebno sagledati pacijenta u celini, a ne samo jedan nedostajući zub.
Jednako je važno pridržavanje postoperativnih uputstava. Period nakon intervencije predstavlja aktivan deo terapije, tokom kojeg operisano područje treba zaštititi i kontrolisati prema planu stomatologa.
Da li svako ko nema dovoljno kosti mora na augmentaciju?
Kada se razmatra implant bez dovoljno kosti često pitanje jeste da li uvek potrebna augmentacija. Odgovor je – Ne. Upravo je to jedna od najvažnijih stvari koju pacijenti treba da razumeju.
Nedovoljna količina kosti za jedan plan implantacije ne znači automatski da je augmentacija jedino moguće rešenje.
U zavisnosti od raspoložive kosti, broja zuba koji nedostaju, anatomije i protetskog plana, stomatolog može razmatrati drugačiji položaj ili dimenziju implantata, odgovarajuću augmentacionu proceduru ili drugi koncept implantološke rehabilitacije.
Kod veoma izraženog gubitka kosti u gornjoj vilici postoje i naprednija implantološka rešenja. AAOMS, na primer, navodi zigomatične implantate kao jednu od mogućnosti za određene pacijente koji zbog gubitka kosti nisu kandidati za tradicionalne implantate.
To ne znači da su takve tehnike odgovarajuće za svakoga. Izbor se donosi individualno nakon detaljne dijagnostike.
Da li kraći ili uži implant može rešiti nedostatak kosti?
U određenim kliničkim situacijama dimenzije i dizajn implantata mogu biti deo planiranja terapije. Ipak, nije dobro pojednostaviti problem na pravilo: „nema kosti – stavićemo manji implant“.
Implant mora biti izabran u odnosu na raspoloživu kost, anatomske strukture, položaj buduće protetske nadoknade, očekivano opterećenje i druge kliničke faktore.
Ponekad anatomija omogućava drugačiji implantološki pristup bez obimne augmentacije. U drugim slučajevima pokušaj izbegavanja nadogradnje kosti po svaku cenu ne bi pružio odgovarajuće uslove za planiranu terapiju.
Zato se dimenzija implantata ne bira izolovano. Ona je samo jedan deo šireg hirurško-protetskog plana.
Da li dugo čekanje nakon vađenja zuba otežava ugradnju implantata?
Može uticati na uslove, jer nakon vađenja zuba dolazi do remodelovanja alveolarne kosti i smanjenja njenog volumena. AAOMS upravo zbog toga opisuje očuvanje alveole i koštanog volumena nakon ekstrakcije kao postupke koji mogu biti značajni za buduću implantološku terapiju.
Međutim, nije moguće odrediti univerzalni rok nakon kojeg je „prekasno“ za implant. Neko može imati dobre anatomske uslove i nakon dužeg perioda bez zuba, dok kod drugog pacijenta značajan nedostatak kosti može postojati ranije.
Ako znate da ćete zub morati da izvadite, a u budućnosti razmišljate o implantu, korisno je da o tome razgovarate sa stomatologom pre ekstrakcije. Tako se buduća implantološka rehabilitacija može uzeti u obzir već prilikom planiranja vađenja i eventualnog očuvanja alveolarnog grebena.
Šta ako je gubitak kosti veoma veliki?
Veliki nedostatak kosti čini terapiju zahtevnijom, ali ni tada odgovor ne mora automatski biti da implantacija nije moguća.
Kod izraženih defekata mogu biti potrebne složenije tehnike augmentacije, etapno lečenje ili alternativni implantološki koncepti. U gornjoj vilici, kod određenih pacijenata sa veoma izraženim gubitkom kosti, mogu se razmatrati i specifični tipovi implantata koji koriste druga anatomska područja za stabilizaciju.
Međutim, što je anatomija složenija, to je značajnija detaljna dijagnostika i individualno planiranje.
Pacijent zato ne bi trebalo sam da procenjuje mogućnost implantacije na osnovu količine kosti koju vidi na snimku ili iskustva druge osobe. Ponekad je moguće rekonstruisati kost. Ponekad postoji način da se izbegne obimna augmentacija. Postoje i situacije u kojima je drugo protetsko rešenje prikladnije.
Dobar implantološki plan nije onaj koji po svaku cenu završava implantatom, već onaj koji odgovara konkretnim anatomskim i zdravstvenim uslovima pacijenta.
Ako vam je ranije rečeno da nemate dovoljno kosti za implant, to ne znači da treba sami da zaključite da morate odustati od fiksne nadoknade zuba.
U stomatološkoj ordinaciji Lumident Studio implantološka terapija planira se nakon pregleda i odgovarajuće dijagnostike, dok su u okviru oralne hirurgije dostupne procedure kao što su augmentacija kosti i sinus lift.
Zakažite pregled i saznajte kakvo je stvarno stanje vilične kosti i koje mogućnosti implantološke terapije postoje u vašem slučaju. Jer odgovor na pitanje „Da li imam dovoljno kosti?“ ne treba tražiti u pretpostavkama, već u preciznoj dijagnostici i individualnom planu terapije.
Najčešća pitanja
Da li može da se ugradi implant ako nema dovoljno kosti?
U mnogim slučajevima implantološka terapija i dalje može biti moguća. U zavisnosti od vrste i obima nedostatka kosti mogu se razmatrati augmentacija, sinus lift ili drugi implantološki pristupi. Konačna odluka donosi se nakon pregleda i dijagnostike.
Šta je nadogradnja kosti za implant?
Nadogradnja odnosno augmentacija kosti je hirurški postupak kojim se povećava ili rekonstruiše koštani volumen na mestu planirane implantacije. Može se izvoditi različitim tehnikama i materijalima, u zavisnosti od konkretnog defekta.
Da li se implant ugrađuje odmah nakon dodavanja kosti?
Ponekad da, ali ne uvek. Kod određenih defekata moguće je istovremeno postavljanje implantata i augmentacija, dok je kod drugih potrebno prvo sačekati zarastanje augmentiranog područja.
Kada je potreban sinus lift pre implantata?
Sinus lift se može razmatrati kada u bočnom delu gornje vilice nema dovoljno visine kosti ispod maksilarnog sinusa za planiranu implantaciju.
Da li je moguće dobiti implant ako zub nedostaje godinama?
Može biti moguće, ali nakon dugotrajnog nedostatka zuba može postojati smanjen volumen alveolarne kosti. Zbog toga je potrebno proceniti postojeće stanje i utvrditi da li je potrebna dodatna hirurška priprema pre implantacije.