Svako od nas je tokom života, bar jednom, imao problem sa zapaljenjem sluzokože u usnoj duplji i doživeo tu vrstu neprijatnosti, a ponekad i veoma bolnog stanja.

Kako nastaje i kako se leči stomatitis, kakve ima simptome i kada se infekcija može iskomplikovati, pitali smo dr Ivanu Aleksić, specijalistu parodontologije i oralnie medicine.

Sta je zapravo stomatitis?

Stomatitis je u svom najširem značenju zapaljenje sluzokože usne duplje i odnosi se na bilo koji. infla- matorni proces na sluzokoži usana, obraza, jezika, nepca i desni. Po lokalizaciji može se podeliti na gingivitise (zapaljenja desni ili gingive), heilitise (zapaljenja usana), glositise (zapaljenja jezika).

Stomatitis može nastati pod dejstvom velikog broja faktora, pa samim tim daje raznovrsnu kliničku sliku. Najčešće se odlikuje crvenilom sluzokože, sa prisustvom ulceracija ili bez njih, što je praćeno bolom, otežanim govorom i žvakanjem. Nekada sluzokoža usne duplje može biti beličasta i zadebljala. Uzročnici stomatitisa mogu biti infekcije i to virusi (HerpeB Simplex, Varicella Zoster, Coxaki). Zatim bakterije (pogotovo anaerobne i agresivni sojevi), gljivice (najčešhe iz roda Candida Albicans). Pored infekcije, u uzročnike se ubrajaju i mehaničke povrede, opekotine, alergijske reakcije i već postojeća kožna ili autoimuna oboljenja.

Koji su najčešći oblici stomatitisa?

Stomatitisi su najčešće posledica mehaničke traume pa mogu da nastanu povredom četkicom za zube, čačkalicom ili koncem, ugrizom obraza ili jezika u toku jela. Mogu nastati i usled termičkog nadražaja, usled opekotina pri konzumiranju vrućeg napitka. Akutni su i relativno brzo prolaze, iako su praćeni bolom i nelagodom. Nekada stomatitisi mogu preći u hronična zapaljenska stanja kada je kontinuirano, duži vremenski period sluzokoža usne duplje izložena nekoj iritaciji.

Hronični iritansi mogu biti: ortodontske bravice, frakturirane krunice zuba, ispuni, odnosno plombe, koji su neadekvatno postavljeni ili neispolirani, kao i više puta repararane stare proteze koje ne naležu dobro na koštani greben.

Na listi najčešćih vrsta ovih infekcija nalazi se aftozni stomatitis. Koje su njegove karakteristike?

Afte su zapravo lokalna manifestacija imonoloških reakcija u vidu ovalnih i bolnih ulceracija na oralnoj sluzokoži. Smatra se da je učestalost u opštoj populacij i izmelju 10 i 25 odsto i da za njih postoj i genetska predispozicija.

Kada više članova iste porodice od detinjstva može periodično da razvija afte u usnoj duplji usled preosteljivosti na gluten iz žitarica, proteine mleka i sira ili na neke začine. U 80 odsto slučajeva afte se javljaju kao pojedinačne ulceracije — aphtae minor. One se smatraju rekurentnim pojavama, odnosno pojavama koje se ponavljvaju i spontanotano prolaze za sedam do 10 dana. Prolaze bez ikakve terapije i ne ostavljaju ožiljke. Za olakšavanje bolnih senzacija i ubrzanje epitelizacije aftoznih lezija koriste se neutralni gelovi na bazi hijaluronske kiseline koja podstiče zarastanje.

Aphtae major se javljaju znatno ređe, prečnika su oko jednog centimetra i mogu biti izuzetno bolne. Mogu trajati duže od mesec dana, zbog čega je njihov tretman obavezan. Obično se njih direktno aplikuje preparat na bazi kortikosteroida i lokalnog anestetika za ublažavanje bola. Kada su afte mnogobrojne i rasute po sluzokoži usne duplje, najčešće su udružene sa stresom, padom imuniteta, prestankom pušenja, hormonskim promenama kod žena, nedostatkom gvožđa, folne kiseline, vitamina B1, B12, ili sistemskim bolestima, i tada nose naziv „aftozni stomatitis“.

Koja sve stanja povećavaju rizik od ove bolesti?

Pojedine osetljive grupe pacijenata, usled svojih primarnih bolesti ili stanja, mogu biti u većem riziku- od pojave stomatitisa. Reč je o pacijentima koji boluju od autoimnih bolesti poput Kronove bolesti, celijakije, lupusa, Behčetove bolesti, kao i o pacijentima sa depresijom ili anemijom. Zatim kod pacijenata koji su na dijalizi, zračnoj ili citostatskoj terapiji, oboleli od HIV-a ili oni koji svakodnevno koriste medikamente koji za neželjena dejstva imaju zapaljenske promene oralne sluzokože.

Mogu li se rutinskim pregledom uočiti i ostale forme stomatitisa?

Često se tokom rutinskog stomatološkog pre- gleda, među starijim pacijentima može uočiti nikotinski stomatitis, koji je više zastupljen među pripadnicima muškog pola. Nažalost, kod sve više mladih može se uočiti akutni kataralni gingivitis, odnosno zapaljenje desni, koje je zastupljeno kod oba pola podjednako.

Nikotinski stomatitis je posledica udruženog dejstva visoke temperature, nikotina, katrana i kancerogenih materija iz duvanskog dima. Intenzitet promena na sluzokoži je direktno srazmeran dužini pušačkog staža i broja popušenih cigareta u toku dana. Ovi pacijenti se uglavnom žale na hrapavost i suvoću sluzokože, obložen jezik i neprijatan zadah. Kod pušača se mora posebna pažnja obratiti na zapaljenske promene sluzokože, jer one mogu maligno alterisati, što znači mogu prerasti u maligne tumore usne duplje.

Akutni kataralni gigivitis je zapaljenje desni uzrokovano bakterijama iz dentalnog plaka. To znači da je jedini krivac za ovo oboljenje neredovna i neadekvatna oralna higijena. Pogoršanje će nastupiti ako postoje dodatni faktori kao što je obilje zubnog kamenca i naslaga, ortodontske anomalije poput teskobe ili rastresitosti u zubnom nizu i loši protetski radovi. Desni postaju intenzivno crvene, otečene su, uvećane i krvare prilikom pranja zuba. Ovaj gigivitis može biti apsolutno izlečen samo ako je otkriven na vreme. U suprotnom će zapaljenski proces preći na viličnu kost, nastaće parodontopatija koja u krajnjem stadijumu podrazumeva klaćenje i ispadanje zuba.

Kako prepoznati alergijski stomatitis?

Drugačije nazvani kontaktni stomatitis, nastaje kao posledica direktnog kontakta sluzokože usne duplje sa nekim antigenom, odnosno supstanicom na koju je organizam preosteljiv.

Antigeni ili alergeni mogu biti nutritivne prirode poput emulgatora iz prehrambenih proizvoda, začina kao što su cimet, origano, karanfilić, zatim citrusi, bobičasto voće. Alergeni su često hemijske prirode poput stomatoloških materijala, kozmetičkih preparata, šminke, sredstava koja se dodaju pastama za zube ili tečnostima za ispiranje usta. Obično dolazi do oticanja i uvećanja usana a desni mogu postati izuzetno otečene i crvene. Nekada može doći do ljuštenja površinskog sloja tkiva ili deskvamacije epitela.

Kod nekih pacijenata se može javiti i sistemska reakcija u vidu urtikarije (koprivnjače) praćene svrabom. Alergijske reakcije se po prirodi razvijaju brzo, Mogu biti burne i u ekstremnim slučajevima, kada postoji otežano gutanje ili disanje, iziskuju hitnu medicinsku pomoć.

Koje su odlike virusne infekcije – herpetičnog stomatitisa?

Radi se o zapaljenju oralne sluzokože a izaziva ga herpes simpleks virus, najčešće tip 1, koji u organizam dospeva putem pljuvačke ili drugih telesnih tečnosti. Nakon četiri do sedam dana inkubacije, 50 odsto pacijenata prolazi asimptomatski, bez ispoljene kliničke slike, a kod preostalih pacijenata se razvija tzv. primarni herpetični stomatitis. Kao i kod drugih virusnih infekcija, javlja se porast telesne temperature, slabost, malaksalost, bolovi u grlu. Jezik postaje obložen, na desnimaje prisutan kataralni gingivitis, a mogu biti uvećani i limfni čvorovi vrata. Svuda po oralnoj sluzokoži izbijaju plikovi koji brzo pucaju i pretvaraju se u izuzetno bolne erozije i ranice. Ovo stanje uvek iziskuje terapiju, sistemsku i lokalnu. Nakon primarne infekcije, virus praktično doživotno ostaje u latentnom obliku u ljudskom organizmu, da bi se aktivirao pod dejstovom provocirajućih faktora kao što su: stres, pad imuniteta, trudnoća, sunčanje, prekomerna fizička aktivnost i druge infekcije.

U tom slučaju nastaje rekurentna ili povratna infekcija, a svima dobro poznata forma herpesa na usnama.

Kako sprečiti nastanak i razvoj oboljenja?

Preventiva stomatitisa, kao i svph drugih oboljenja usne duplje, zasniva se na redoviioj i adekvatnioj oralnoj higijeni, raznovrsnoj ishrani bogatoj vitaminima i rutinskim pregledima kod stomatologa dva-tri puta godišnje.

Ukoliko postoji zapaljenje oralne sluzokože, ili neki od simptoma kao što su bol, žarenje, pečenje ili vidite promenu u boji i površinskoj strukturi sluzokože, odmah potražite savet specijaliste parodontologije i oralne medicine. Nekada su potrebni dodatni testovi puput laboratorijskih ili mikrobioloških analiza, alerglijskih testova ili biopsije da bi se uspostavila dijagnoza.

Izvor: „Ilustrovana politika“