Kamenac na zubima je tvrda naslaga koja čvrsto prijanja uz zub i desni.

Najvećim delom se sastoji od neorganskih materija. To su, pre svega, kalcijum, fosfor i magnezijum u obliku soli, dok su natrijum, stroncijum, cink, bakar, aluminijum i gvožđe prisutni u tragovima.

Oko 30 odsto zubnog kamenca je organskog porekla. Tu spadaju mukopolisaharidi, lipidi, deskvamirane epitelne ćelije, leukociti i ostaci hrane.

Kamenac se taloži u gingivalnoj trećini zuba, tj. uz desni. Obično je prisutan na svim zubima. U najvećoj meri se stvara na unutrašnjoj strani donjih prednjih zuba i sa spoljašnje strane gornjih molara. Mada su njegovom formiranju skloni i zubi koji imaju nepravilan položaj, kao i oni koji su oštećeni.

Koji su uzroci stvaranja zubnog kamenca?

Dentalni kalkulus, kako se još naziva kamenac na zubima, rezultat je kalcifikacije plaka. U pitanju je bezbojna, lepljiva naslaga. Sastoji se od bakterija koje prirodno žive u ustima, ostataka hrane i pljuvačke.

Zubni plak se formira pola sata nakon jela. Ukoliko se na vreme ne otkloni pranjem zuba bakterije u ustima počinju da se hrane šećerima iz hrane i pića. U tom procesu nastaje kiselina koja može da ošteti zubnu gleđ i desni.

U roku od 72 sata odvija se mineralizacija. Naime, kalcijum i fosfor počinju da se talože u plaku tako da on dobija tvrdu strukturu, prelazeći postepeno u kamenac.

Kamenac se čvrsto vezuje za površinu zuba i desni, te ga je nemoguće otkloniti četkanjem. Neophodno je profesionalno uklanjanje. U protivnom, kamenac nastavlja da se širi zauzimajući sve veću površinu zuba i desni.

Na brzinu stvaranja zubnog kamenca utiču nekoliko faktora. Ključni je, svakako, oralna higijena. Zanemarivanje brige o zubima, ali i neredovno i nepravilno pranje zuba ostavljaju dentalni plak na površini zuba.

Sastav pljuvačke, takođe, utiče na nastanak kamenca. Ukoliko ona sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala dolazi do bržeg procesa mineralizacije. Isti efekat ima i Ph vrednost pljuvačke. Kisela sredina pogoduje bržem taloženju kamenca.

Da li je kamenac na zubima opasan po oralno zdravlje?

Zubni kamenac nije samo estetski problem, već pokretač ozbiljnih oralnih stanja. Karijes je jedan najčešćih.

S obzirom da zubni kamenac sadrži bakterije, dolazi do njihovog prekomernog razmnožavanja. To stvara pogodne uslove za razvoj karijesa.

Kamenac na zubima vrši pritisak na desni, dovodeći do njihove upale. Desni postaju crvene i otečene. Ubrzo dolazi i do krvarenja desni.

Ukoliko se ne počne sa lečenjm u ovoj fazi, upala prelazi u drugu fazu i razvija se parodontopatija. Ova bolest dovodi, najpre, do povlačenja desni, te koren postaje izloženiji infekcijama. U narednoj fazi potporni aparat slabi i dolazi do oštećenja kosti oko zuba. Dok u poslednjem stadijumu nastupa klaćenje zuba koje vodi ka gubitku.

Da li se može sprečiti stvaranje zubnog kamenca?

Pravilna oralna higijena je osnovna mera prevencije. Ona podrazumeva redovno pranje zuba najmanje 2 puta dnevno – ujutru i uveče. Zatim pravilnu tehniku četkanja i upotrebu adekvatne četkice i paste zube, kao i konca za zube i interdentalne čektice.

Važnu ulogu ima i zdrava ishrana. Stručnjaci preporučuju izbegavanje slatkiša, zaslađenih napitaka, alkohola i cigareta.

U preventivne mere spadaju i redovne stomatološke kontrole. Zato još danas zakažite kontrolu u stomatološkoj ordinaciji Lumident Studio.