Oralno hirurški zahvati predstavljaju niz intervencija koje se vrše na području usne duplje i zuba pacijenata. Oni su deo posebne grane stomatologije koja se naziva oralna hirurgija.

Lepi i zdravi zubi san su mnogih ljudi. Na žalost, podaci iz naše zemlje su zabrinjavajući. Samo 30 odsto građana pere zube dva do tri puta dnevno, a 35 odsto uopšte o njima ne vodi računa. Loše oralno zdravlje dovelo je do toga da čak svakom četvrtom Srbinu nedostaje više od 10 zuba. A ni paradontitis nije retka pojava.

U takvim situacijama oralno hirurški zahvati su neminovnost. Zatim slede zubni implantati, kao idealno rešenje za vaš osmeg iz snova.

Prvi oralno hirurški zahvati

Možemo slobodno da kažemo da oralno hirurški zahvati postoje od davnina. Karijes je uočen još 5.000 godine pre Nove ere, a zapisi Hipokrata i Aristotela iz Starog Egipta i Grčke govore o zahvatima na zubima koji su tada rađeni.

U Srednjem veku ovim su se bavili monasi, kao najobrazovaniji ljudi tog vremena. A u Francuskoj komplikovanije oralno hirurške zahvate izvodili su berberi. Razvojem nauke, dolazi od napretka i u ovoj oblasti.

Tako je 1723. godine Pjer Fošar, koji se smatra ocem moderne stomatologije, objavio delo “Stomatološka hirurgija”. U njemu su, između ostalog, opisani i prvi oralno hirurški zahvati.

Oralno hirurški zahvati su potpuno bezbedni!

Savremeni oralno hirurški zahvati se izvode u strogo kontrolisanim sterilnim uslovima i u saradnji oralnog hirurga i ostalih specijalista stomatologije. Rade se u lokalnoj anesteziji sa minimalnom traumom okolnih tkiva i retkim postoperativnim komplikacijama.

To znači da su oralno hirurški zahvati potpuno bezbolni čak i za ljude koji imaju strah od stomatologa.

Oralno hirurški zahvati obuhvataju: vađenje zuba, apikotomiju, alveotomiju, kortikotomiju, ortodontsko izvlačenje očnjaka, dentalne implantate, podizanje dna sinusa (sinus lift) i nadomeštanje izgubljenog kostnog volumena (augmentacija kosti).

Najčešći oralno hirurški zahvati

Vađenje zuba je najčešći oralno hirurški zahvat. Ono se, pre svega, odnosi na vađenje umnjaka (alveotomija).

Umnjaci su zubi koji poslednji niču i tom prilikom mogu da izazovu brojne probleme. Ponekad čak dolazi do upale gingive, bola i oticanja, otežanog otvaranja usta, neprijatnog daha, pa i povišene temperature. Ukoliko dođe do velikih komplikacija, vađenje se ne sme odlagati.

Oralno hirurški zahvati zavise od vrste umnjaka.

Impaktirani umanjaci iz nekog razloga se nisu pojavili u zubnom nizu. Uglavnom je problem drugi zub koji sprečava njihovo nicanje.

Retinirani umnjaci nisu izrasli zbog pogrešnog smera, nepravilnog položaja zametka zuba, oštećenja zametka itd.

Hirurško vađenje zuba se primenjuje i usled preloma korena prilikom klasičnog vađenja.

Tada se veći deo korena odstrani dok manji ostane u ležištu pa je potreban odgovarajući oralno hirurški zahvat. Prednost ove intervencije je brži oporavak i manja trauma okolnog tkiva u odnosu da se postupak nastavi klasičnim vađenjem kleštima i polugama.

Resekcija vrha korena (apikotomija) je oralno hirurški zahvat kojim se uklanja vrh korena zuba, zajedno sa patološkim procesom koji se na njemu nalazi (cista, granulom i sl). Na taj način sprečava se dalje širenje mikroorganizama i infekcije. Sprovodi se samo kada zub nije moguće izlečiti konzervativnom terapijom tj. lečenjem kanala. Zahvaljujući ovoj intervenciji vađenje zuba je izbegnuto.

Režanj operacija kao deo lečenja paradontopatije, takođe, spada u česte oralno hirurške zahvate. Ona  podrazumeva pravljenje malog reza na desnima kako bi se podigle. Nakon toga se ubacuje veštačka kost i membrana koja stimuliše regeneraciju. Cilj je smanjenje dubine parodontalnih džepova i nadomeštanje izgubljenog kostnog volumena.

Stomatološka ordinacija Vračar Lumident Studio sa svojim timom vrši sve oralno hirurške zahvate u savremeno opremljenoj ordinaciji i uz vrhunske stručnjake u ovoj oblasti.