Hirurško lečenje parodontopatije u pojedinim slučajevima je neophodno.

Parodontopatija je degenerativna bolest potpornog aparata zuba, koja oštećuje desni i kost koja drži zube. S obzirom da je progresivnog karaktera razvija se postepeno tako da pacijenti, neretko, zanemaruju prve simptome.

Najpre se javlja upala desni koja je izazvana prekomernim taloženjem zubnog plaka. Ukoliko se ova lepljiva masa, sačinjena od ostataka hrane, ne očisti pravilno prilikom pranja, prelazi u zubni kamenac.

Zubni kamenac ne samo da otežava čišćenje zuba, posebno na teško dostupnim mestima, već vrši mehanički pritisak na desni tako da one postaju crvene i krvare na dodir.

Gingivitis polako prelazi u drugi stadijum bolesti kada početne simptome prati konstantno loš zadah, nelagodni metalni ukus u ustima, osećaj trnjenja desni. kao i krvarenje desni bez spoljašnjeg nadražaja. Vremenom, nastupa povlačenje desni koje ostavlja koren zuba ogoljen, te je on podložniji infekcijama.

U poslednjem stadijumu bolesti dolazi do gubitka potpore zuba i povlačenja čitave vilične kosti, što za posledicu ima ispadanje zuba.

Nažalost, parodontopatija je čest stomatološki problem. Istraživanja pokazuju da se sa njom suočava oko 40 odsto ljudi u svetu. Zavisno od stadijuma bolesti, primenjuje se adekvatno lečenje.

Kada je neophodno hirurško lečenje parodontopatije?

U početku lečenja vrši se obrada parodontalnog džepa, tj. uklanjanje zubnog plaka i kamenca sa površine zuba i ispod desni.

Obrada džepa je zlatni standard u lečenju parodontopatije, dakle svi pacijenti prolaze kroz ovu fazu koju nazivamo kauzalna terapija.

U okviru kauzalne terapije se obradjuju svi parodontalni džepovi kiretom u lokalnoj anesteziji čime se uklanja patološki izmenjeno tkivo i smanjuje broj bakterija u usnoj duplji.

Cilj je da se zapaljenje tkiva gingive smanji, a razaranje okolne kosti zaustavi. Neki pacijenti ovde završavaju svoju terapiju, a kod težih slučajeva se mora pristupiti i hirurškom lečenju, znači takozvanoj režanj operaciji.

Kod režanj operacije sve se radi pod kontrolom hirurga, tako da ima u svakom momentu uvid u tkivo i kost u potpunosti i mogu se u potpunosti rekonstruisati defekti vilične kosti, pomoću veštačke kosti koju organizam ne odbacuje i postoji apsolutna biokompatibilnost sa našim tkivima.

Da li je hirurško lečenje parodontopatije bolna procedura?

Hirurško lečenje parodontopatije se obično izvodi režanj operacijom. Pri čemu se pravi mali rez na desnima kako bi se otkrio koren zuba. Zatim se vrši čišćenje parodontalnog džepa i uklanjanje patološki promenjenog tkiva desni. Sledi čišćenje površine korena zuba.

Kako uznapredovala parodontopatija često dovodi do razaranje alveolarne kosti, režanj operacija obuhvata i nadoknadu dela kosti. Naime, vrši se ugradnja veštačkih (sintetičkih) kosti koja stimuliše regeneraciju izgubljene kosti. Na taj način se obezbeđuje i stabilizacija zuba.

Gingivektomija je druga hirurška metoda lečenja parodontopatije. Tokom ove procedure vrši se odstranjiavnje dela gingive, odnosno parodontalnog džepa u kome se razvila infekcija.

Obe operacije se izvode u lokalnoj anesteziji i potpuno su bezbolne.

Održavanje zuba nakon hirurškog lečenja parodontopatije?

Da bi se održali rezultati hirurškog lečenja parodontopatije neophodna je pravilna oralna higijena. Ona podrazumava pravilnu tehniku pranja zuba, kao i upotrebu interdenatlnih četkica, konca za zube i tečnosti za ispiranje ustiju koja smanjuje upalne procese. Obavezne su i redovne stomatološke kontrole, na svakih 6 meseci.

Ukoliko postoji nedostatak zuba u vilici, minimum 8 nedelja nakon operacija mogu se obaviti protetski radovi, ukoliko su tkiva dobro zarasla. Zahvaljujući krunicama i mostovima postiže se ne samo lep zubni niz, već se čuvaju preostali prirodni zubi.

Nemojte da čekate da se upala desni pretvori u ozbiljno stanje, posetite na vreme stomatološku ordinaciju Lumident Studio.