Oralna hirurgija je važna specijalistička grana stomatologije koja se bavi dijagnostikom i hirurškim lečenjem bolesti, povreda i deformacija zuba i usne duplje, kao i vilice i okolnih struktura.

Razvoj nauke i tehnologije omogućio je stalni napredak opreme i stomatoloških materijala tako da su procedure i načini lečenja podignuti na najviši nivo. Najbolji dokaz za to jesu zubni implanti koji su doneli pravu revoluciju u nadoknadi zuba, dok je CEREC sistem omogućio kreiranje savršenih protetskih radova za samo jedan dan.

Značajan napredak ostvaren je i na polju oralne hirurgije. Procedure su brže i manje invazivne nego ikada ranije. Samim tim je omogućeno bolje lečenje, ali i veći komfor za pacijente.

Kada je nastala oralna hirurgija?

Razvoj oralne hirurgije može se pratiti još od antičke Grčke. Arheološka otkrića, koja datiraju iz 1200. godine pre Nove ere, potvrđuju postojanje prvih tretmana za oralne bolesti. Izvodili su ih sveštenici, koji su bili sledbenici Asklepija, grčkog boga medicine.

Čuveni grčki lekar Hipokrat opisao je ručno smanjenje dislokacije donje vilice. Verovali ili ne, njegov metod bio je osnova za proceduru koja se danas obavlja.

Važan korak usledio je u Srednjem veku. Tada nisu postojali visokokvalifikovani medicinski stručnjaci, već su procedure izvodili berberi. Napredak je ostvaren zahvaljujući sve većoj zainteresovanosti za anatomiju čoveka. Svoje znanje dobijeno iskustvom, ali i proučavanjem tela i bolesti prenosili su usmeno na pojedince, jer nije bilo formalne obuke.

S obzirom da u to doba nije postojala svest o prevenciji i očuvanju oralnog zdravlja, u većini slučajeva jedino rešenje za stomatološke bolesti bilo je vađenje zuba, te je i ova procedura bila jedna od najranijih intervencija oralne hirurgije. Sve do 19. veka izvođena je bez anestezije, da bi Industrijska revolucija pokrenula napredak u nauci i hirurškoj tehnici, koji traje i danas.

Šta obuhvata oralna hirurgija?

Oralna hirurgija ima široko polje delovanja koji podrazumevaju niz operativnih zahvata. Najčešći jeste hirurško vađenje zuba. Ova procedura obično se vezuje za impaktirane zube. Odnosno, zube koji iz određenih razloga nisu našli svoje mesto u zubnom nizu, iako je prošlo vreme njihovog nicanja. Često se hirurškim putem vade i umnjaci, kao i polomljeni zubi i koren koji je ostao prilikom klasične ekstrakcije.

Apikotomija je česta oralno hirurška intervencija. Ona predstavlja hirurško odstranjivanje infekcije, tačnije vrha korena zuba i okolne kosti koji su njome zahvaćeni, te se naziva i resekcija vrha korena zuba. Primenjuje se kada lečenje kanala korena zuba nije moguće ili se infekcija ponavlja.

Bez obzira da li su posledica dugotrajne infekcije, neizniklog zuba ili neke traume, ciste su ozbiljna patološka stanja koja mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija, uključujući i okolnu kost, druge zube i sinuse. Zbog toga ih je neophodno što pre odstraniti određenom intervencijom. Cistektomija je operacija ciste na zubu kojom se uklanja čitava cista odjednom. Dok se cistostomija odvija u etapama tako da se delimično uklanja kesica ciste i deo kosti.

Augmentacija kosti je oralno hirurška intervencija ključna za nadoknadu zuba, a izvodi se kada ne postoji dovoljan volumen kosti za ugradnju implanta. Da bi se postigla odgovarajuća visina alveolarne kosti ugrađuje se veštačka kost.

Gingivektomija predstavlja hiruršku intervenciju kojom se odstranjuje deo mekih tkiva kako bi se korigovali defekti morfologije, položaja i/ili količine gingive oko zuba. Primenjuje se kod hirurškog lečenja parodontopatije, ali i u estetske svrhe, za otklanjanje gummy smile.

Oralna hirurgija ima važnu ulogu i u pretprotetskoj hirurgiji, kao i u ortodontskoj hirurgiji, te često podrazumeva timski rad sa specijalistima drugih stomatoloških grana.

Podarite svojim zubima najbolju negu, poverite brigu o njima stručnom timu stomatološke ordinacije Lumident Studio.